Komentar

CD "DANILO KIŠ: SABRANA DELA"

Sabrana dela priredila: Mirjana Miočinović

Disk priredili: Aleksandar Lazić, Predrag Janičić

Softver: Aleksandar Gogić, Nebojša Vasiljević (konsultant)

Registar vlastitih imena: Jelena Prokić, Zvezdana Pavlović (konsultant), Snežana Čelić (saradnik)

Korektura: Nevenka Nedeljković, Mirjana Mileusnić, Miroslava Đurić, Ljiljana Novak-Vujnović

Bibliografija: Milena Marković, Branislava Stojanović

Fotografija na naslovnoj strani: Nikola Radošević

Projekat omogućio Fond za otvoreno društvo - Beograd

Komercijalna verzija za sada nije u planu.

Osnovni cilj izrade diska „Danilo Kiš: Sabrana dela“ jeste pohranjivanje knjiga Danila Kiša u elektronskom obliku, njihovo dodatno označavanje i omogućavanje različitih tipova pretraga, obrada i istraživanja, kao i nastojanje da sva buduća izdanja Kišovih knjiga budu zasnovana na jednom, verifikovanom izvoru.

Sam projekat je multidisciplinaran i u njemu se kombinuju iskustva, tehnike i potrebe računarstva, računarske lingvistike, elektronskog i klasičnog izdavaštva, teorije književnosti, filologije i lingvistike. U mnogim segmentima projekat je pionirski, te zato često nije mogao imati oslonca u već gotovim shemama. Rešenja do kojih se tokom rada došlo zasnovana su na korišćenju novih, opšteprihvaćenih standarda XML i UNICODE. Za potrebe reprezentacije literarnih dela, u okviru ovog projekta definisan je poseban, nov format na bazi opšte XML specifikacije i sve Kišove knjige sačuvane su u tom obliku – u obliku validnih XML dokumenata. Dodatno, razvijeni su potrebni alati za manipulaciju knjigama reprezentovanim u XML-u, uključujući konverzije iz Word formata i u Word format. Raspoloživi su sistemi za pretragu i određivanje konkordanci, kao i Registar svih reči i Registar vlastitih imena. Puni smisao ovim poslovima daju i tri korekture koje su dovele sve Kišove knjige blizu „savršenog oblika“, oblika bez grešaka.

Disk „Danilo Kiš: Sabrana dela“ čini jedinstvenu celinu sa diskom „Danilo Kiš: Ostavština“ (istih priređivača), kao digitalni oblik gotovo čitavog, objavljenog i neobjavljenog, Kišovog opusa. Deo materijala sa ovih diskova nalazi se i na zvaničnom sajtu posvećenom Danilu Kišu (www.kis.org.rs).

Kao osnova korišćeno je izdanje Sabranih dela Danila Kiša u četrnaest tomova (BIGZ, 1995). Tim izdanjem bile su obuhvaćene sledeće knjige: Mansarda; Psalam 44; Rani jadi; Bašta, pepeo; Peščanik; Noć i magla; Grobnica za Borisa Davidoviča; Čas anatomije; Homo poeticus, Enciklopedija mrtvih; Pesme, Elektra; Varia; Skladište; Život, literatura.

Prvih deset knjiga, u istom redosledu, objavljeno je 1983, u redakciji pisca, pod nazivom Djela Danila Kiša (Zagreb/Globus, Beograd/Prosveta). Za pripremu pomenutih Sabranih dela poslužilo je, pored tog izdanja (za knjige: Psalam 44, Noć i magla, Čas anatomije i Homo poeticus) i izdanje Izabranih dela (BIGZ, 1987), za ostalu beletristiku, budući da je pisac imao uvid u njihovu pripremu i postojala je mogućnost da je u njih uneo izmene. (Fotokopije stranica sa manjim ispravkama u pripovetkama „Simon Čudotvorac“ i „Enciklopedija mrtvih“, koje dugujemo dr Ljubiši Jeremiću, glavnom uredniku Izabranih dela, navele su nas na tu odluku.)

U odnosu na ta dva izdanja koja se mogu smatrati autorizovanim, obavljen je samo posao ujednačavanja i ispravljanja očiglednih omaški i štamparskih grešaka. (Isto se može reći i za tri korekture urađene za potrebe ovog diska, čemu treba dodati i prilagođavanje savremenim pravopisnim načelima.)

Poslednje četiri knjige Sabranih dela pripremljene su za to izdanje i o njima je detaljno reč u priređivačevim pogovorima i napomenama. U elektronskom obliku te su knjige pretrpele izvesne izmene (promena redosleda nekih tekstova prema preciznije utvrđenoj hronologiji nastanka i dopune). Sabranim delima na disku prirdružena je, kao petnaesti tom, knjiga intervjua pod nazivom Gorki talog iskustva. I u njoj ima izmena u odnosu na izdanja iz 1991. i 1997 (jednostavnija struktura knjige i dopuna izbora). Osim intervjua koji se samo mogu naći u ovoj knjizi, izborom su obuhvaćeni i razgovori preuzeti iz knjiga Homo poeticus i Život, literatura.

Kritičko izdanje Kišovih dela treba da bude zasnovano na obliku koji im je dat na ovom disku, sa sledećim instancama kolacioniranja: prvo pojedinačno izdanje knjiga, izdanje knjiga u okviru pomenutih Djela i Izbranih dela, budući da su jedino ona autorizovana. (Kako je isti priređivač i u slučaju štampanog i elektronskog izdanja Sabranih dela, nije neophodan uvid u izdanje iz 1995.) Za knjige koje obuhvataju tekstove iz zaostavštine (Pesme, Elektra i Skladište) potrebno je poređenje sa rukopisima čiji su originali pohranjeni u Arhivu SANU, a u elektronskom su obliku dostupni na disku Danilo Kiš – Ostavština.

Nekoliko knjiga dobijeno je, ljubaznošću izdavača, u elektronskom obliku. Preostale knjige su skenirane i obrađene postupkom OCR. Za sve knjige je, na jedan ili drugi način, prva radna verzija formirana u Microsoft Word formatu i nad njima je primenjeno automatsko ispravljanje slovnih grešaka. Nakon te faze rađena je prva korektura, zatim automatska konverzija u osnovni XML oblik. Knjige u osnovnom XML obliku ručno su obrađene i označene u skladu sa posebno razvijenim finalnim formatom. Druga i treća korektura rađene su na verzijama baziranim na XML obliku.

Kao najpogodniji oblik za digitalno čuvanje knjiga, kao i naknadne obrade, odabran je XML – rasprostranjen ili dominantan izbor i u drugim sličnim projektima. Za potrebe ovog projekta, i u skladu s njegovom prirodom, definisan je jedan novi format, u okviru opšte XML specifikacije. Bila su neophodna trojaka XML označavanja, a pojedinačno se odnose na: samu sadržinu i strukturu knjiga, formatiranje sadržaja i eksplicitno označavanje pojedinih tipova reči.

Dobijeni XML oblik knjiga sada se može smatrati ključnim (ili jedinim relevantnim). Razvijena je aplikacija koja XML oblik može da konvertuje u Word format (u latiničnoj ili ćiriličnoj verziji), a koji se onda može koristiti za dalje obrade i transformacije. U glavnoj aplikaciji, indeksiranje i procesiranje vrši se nad XML oblikom knjiga.

Namera autora ovog projekta nije bila u tome da njime dođe do novih lingvističkih rezultata već samo da se pruži okvir koji će istraživačima (iz oblasti lingvistike i računarske lingvistike) omogućiti širok spektar obrada i istraživanja. Otvoreni XML format i mehanizmi pretraga i konkordanci bi trebalo to da omoguće.

Na ovom mestu, samo kao ilustraciju, navodimo sledeće podatke: petnaest knjiga koje čine Kišova Sabrana dela sadrže 86278 reči koje se pojavljuju u 743457 različitih oblika. U Sabranim delima pojavljuje se 6205 onomastičkih odrednica u 26237 različitih oblika.

Registar vlastitih imena obuhvata toponime, hidronime, antroponime, nazive verskih i državnih praznika, fitonime, zoonime, imena bogova. Njihova klasifikacija u registru nije izvršena već su poređani po abecednom redu. Sve odrednice u registru stavljene su u nominativ jednine.

Istom tehnologijom napravljen je i prvi komercijalni disk ove vrste - CD "Petar Petrović Njegoš: Sabrana dela" (2007).