Komentar

CD "DANILO KIŠ: OSTAVŠTINA"

    Arhiva i komentari: Mirjana Miočinović
    Disk priredili: Aleksandar Lazić i Predrag Janičić

    Saradnici: Milena Marković (lična biblioteka i bibliografija), Nebojša Vasiljević (softver za generisanje HTML-a), Nikola Radošević (fotografija na naslovnoj strani), Stevan Kordić (digitalna fotografija), Živojin Čelić (video).

Realizaciju diska omogućili su Fond za otvoreno društvo - Jugoslavija i Centar za kulturnu dekontaminaciju

Nekomercijalno izdanje. Copyright (c) 2001. Sva prava zadržana.

Drugo nekomercijalno izdanje objavljeno 2004. Izdavači: Narodna biblioteka Srbije i Mirjana Miočinović.

Komercijalna verzija za sada nije u planu.

Disk "Danilo Kiš: Ostavština" deo je šireg projekta digitalizacije zaostavštine Danila Kiša (vlasništvo SANU), u okviru kojeg je pohranjena arhiva (4800 stranica skenirano rezolucijom 300 dpi ili fotografisano digitalnom kamerom rezolucijom 72 dpi u visokom kvalitetu, format jpeg), video (300 minuta, DV-cam) i audio materijal (400 minuta, mp3 format, 128 kbs).

Na ovom disku predstavljena je kompletna arhiva (smanjene rezolucije na ekransku 72 dpi), dok su video zapisi zastupljeni izborom od 10 minuta (format mpeg) i audio zapisi sa 70 minuta (format real audio).

Osim ovoga, disk sadrži Kišovu biografiju, bibliografiju, ličnu biblioteku, kolekciju umetničkih slika i ličnih predmeta, fotografije, Kišove crteže, lična i porodična dokumenta, nagrade i odlikovanja. Posebno mesto zauzimaju arhiva, i u okviru nje, dokumenta delatnosti, književna zaostavština Danila Kiša.

Deo materijala sa diska nalazi se na zvaničnom sajtu Danila Kiša (www.kis.org.yu).

Testamentom koji je svojeručno napisao, 17. septembra 1989, Danilo Kiš je svoju celokupnu rukopisnu zaostavštinu i korespondenciju, kao i "medalje, odlikovanja i odličja" ustupio SANU. Tom oporukom, najverovatnije slučajno, nije obuhvaćena vrlo obimna dokumentarna građa koja se odnosi na život samog pisca i život njegove porodice, u prvom redu na oca Eduarda Kiša.

Ona je pridružena rukopisnoj zaostavštini i svemu ostalom što je pomenuto u testamentu, da bi pod zajedničkim nazivom Arhiva bila predata na čuvanje SANU. Sređivanju celokupne grade pristupili smo najpre s namerom da je u što sistematizovanijem obliku predamo Arhivu SANU na dalju stručnu obradu. Tom poslu prethodilo je sređivanje rukopisne zaostavštine koje nam je poverila SANU, a u saglasnosti sa testamentarnom željom pisca koja glasi: "Staranje o mojim delima u Jugoslaviji, na sva izdanja, izbore, adaptacije itd. poveravam (...) Mirjani Miočinović". Tu celokupnu građu, taj "lični fond pisca", koji nam je sticajem nekolikih okolnosti bio dostupan, nastojali smo da sredimo po utvrđenim načelima klasifikacije, sistematizacije i arhivističke obrade, imajući kao uzor knjigu: Ivo Andrić (Lični fond - Katalog), Beograd, Zadužbina Ive Andrića, 1988. Ukoliko smo u svom radu odstupili od nekih strogih načela arhivističkog posla, verujemo da smo osnovnom klasifikacijom i sistematizacijom građe, koja je do naših ruku došla u nesređenom stanju, bar olakšali rad profesionalnim arhivistima, koji će se ubuduće njome baviti. Sistematizaciona shema gotovo je identična shemi iz pomenute knjige; do odstupanja je dolazilo u slučajevima kada se građa po svojoj prirodi nije poklapala sa građom iz Andrićevog Ličnog fonda. Naime, Arhiv Danila Kiša, za razliku od Andrićevog, sadrži veliki broj piščevih ličnih i porodičnih dokumenata, i oni su sređeni na način koji nam se činio najpodesnijim.

Građa je podeljena u sledeće grupe: I - Lična dokumenta; II - Dokumenta delatnosti; III - Nagrade i odlikovanja; IV - Porodična dokumenta; V - Fotografije; VI - Lični predmeti. Nedostaje samo prepiska, jer ona iz više razloga nije mogla da bude sređena.

Što se tiče građe obuhvaćene pomenutim grupama, ona se, s neznatnim izuzecima na koje skrećemo pažnju u komentarima, može smatrati potpunom. Ne verujemo, naime, da bi se išta što je pripadalo piscu, kao lični ili porodični dokument, ili kao rukopisna zaostavština, moglo nalaziti izvan mesta na kojima je on sam čuvao ono što je želeo da sačuva, a to su njegov beogradski stan u ulici Miloša Pocerca 30 i njegov pariski stan u ulici Tesson, br. 3-5. Detaljna objašnjenja o svakoj od grupa, kao i o svakom njenom delu koji je trebalo ili mogao da bude podrobnije objašnjen, nalaze se u uvodnim tekstovima i komentarima koji za njima slede. Želeli bismo da u ovom kratkom predočavanju sadržine Arhiva objasnimo još samo razloge zbog kojih se pristupilo izradi diska Danilo Kiš: Ostavština. Gotovo čitava decenija rada bila je posvećena sređivanju građe, pripremanju književne zaostavštine za štampu i priređivanju Sabranih dela Danila Kiša u četrnaest knjiga (BIGZ, 1995), od kojih su, jedna u celosti (Skladište), a jedna većim svojim delom (Pesme, Elektra), obuhvatile tekstove neobjavljene za piščevog života. Saznanje da je za sve to vreme građa bila nedostupna naučnoj javnosti, a da bi takvom mogla ostati još dugi niz godina, s obzirom na proceduru njene dalje arhivske obrade, inventarisanja i čuvanja, podstaklo nas je da pribegnemo njenom pohranjivanju u elektronskom obliku i tako je učinimo dostupnom svima koje bi ona mogla interesovati. Imali smo na umu i činjenicu da će na taj način originali rukopisa i dokumenata biti sačuvani od oštećenja do kojih neminovno dovodi njihovo često neposredno korišćenje.